- +381 64 64 100 01
- info@lolabeautyconcept.rs
Menu
Kao što smo ranije naglašavali, negu kože potrebno je prilagoditi godišnjem dobu i životnim navikama. Da bi izbor preparata i tretman bio idealan za tvoju kože na prvom mestu treba odrediti tip i stanje kože.
Da bi potpuno uživali u sunčanim danima najvažnija je SPF zaštita, hidratacija kože i održavanje optimalnog nivoa pH kože. O svakom parametru ćemo detaljno pisati a ovog puta vam detaljnije predstavljamo važnost SPF zaštite kao i poreklo filtera i na koji način nas štite.
Bilo da smo skijanju ili na plaži, sunčevi zraci dopiru do naše kože. Svi volimo sunce, uživamo i zabavljamo se, znamo kako da se zaštitimo. Ali postoje određene specifičnosti pri odabiru SPF-a kako bi se pravilnom upotrebom dobila maksimalna efikasnost.
Vrlo je važno znati da SPF koji odgovara vašem tipu kože određuje se prema tome koliko dugo sama koža može da se zaštiti, tj. period tokom kojeg koža može biti izložena suncu a da ne izgori.
U zavisnosti od tipa kože, geografske lokacije i doba godine, prosek je između 5 i 30 minuta.
blokira 93% UVB zraka
blokira 97% UVB zraka
blokira 98% UVB zraka
UV filteri su jedini način da se izložena koža zaštiti od oštećenja izazvanih suncem: oni su nezamenjivi u zaštiti od sunca. Mnoga hemijska jedinjenja prisutna u prirodnim ekstraktima sa fotoprotektivnim svojstvima sada su deo krema za sunčanje. Većina UV filtera sadrži filtere biljnog, životinjskog i mineralnog porekla.
UV filteri mogu biti klasifikovani po sposobnosti da apsorbuju UV zračenje (UVR) ili kao filteri širokog spektra (UVA i UVB).
Mineralni UV filteri u proizvodima za zaštitu od sunca sastoje se pre svega od titanijum dioksida i cink-oksida. Mehanizam zaštite ovih UV filtera se ne zasniva samo na apsorpciji sunčeve svetlosti već i na fizičkim pojavama, kao što su refleksija i rasipanje svetlosti.
Pored toga, postoje hemijski UV filteri sa mehanizmima zaštite koji su zasnovani isključivo na apsorpciji UV zračenja pri čemu se štetno UV zračenje pretvara u toplotnu energiju. Da bi se postigla željena UVA/UVB zaštita, kombinuju se različiti UV filteri za optimalan zaštitni spektar. Pored zaštitnog faktora koji treba postići, treba zadovoljiti i druge kriterijume prilikom odabira filtera, kao što su čulni aspekti ili otpornost na vodu.
UVA zraci ne uzrokuju bolne simptome na koži, ali prodiru veoma duboko u ćelije derme. Oni stimulišu stvaranje slobodnih radikala i mogu da dovedu do dugoročnog oštećenja ćelija i DNK. UVB zraci prodiru „samoʺ do epiderma. Oni su odgovorni za preplanuli ten, ali i opekotine i karcinom kože. S obzirom na to da mogu direktno da oštete DNK, mogu dovesti i do karcinoma kože. Proizvodi za zaštitu od sunca nam pomažu da se zaštititimo od negativnih uticaja UVA/UVB zračenja.
Titanium dioksid je mineral koji se prirodno javlja i koji se kopa iz zemlje, a zatim dalje obradjuje i prečišćava za upotrebu u potrošačkim proizvodima. Takodje poznat kao i titan (IV) oksid, to je jedinjenje koje se u prirodi sastoji od titanijuma i kiseonika. Titanijum dioksid se u kozmetici bezbedno koristi u mnogim proizvodima, od boje i hrane do lekova i kozmetike. Titanijum dioksid se koristi kao bojilo za izradu kozmetike i proizvoda za ličnu negu koji se nanose na kožu(uključujući područje oko očiju), nokte i usne bele boje. Pomaže u povećanju neprovidnosti i smanjenju transparentnosti formula proizvoda.
Meša se sa uljem i potom dodaje u već gotove emulzije. Može se kombinovati sa biljnim uljima (shea buterom) kao delom masne faze.
To je regulisano Aneksom VII, stav 27 Direktive o kozmetici. U masovnom obliku može takođe se koristi kao beli pigment, dok je nano-oblik bezbojan. TiO2 u nano obliku je prvenstveno se koristi u kremama za sunčanje. Titanijum dioksid se koristi kao UV-filter u koncentraciji do 25% u kozmetičkim proizvodima.
Titanijum dioksid takodje apsorbuje, rasipa ili odbija svetlost(uključujući ultraljubičasto zračenje sunca) , što može prouzrokovati propadanje proizvoda.
Titanijum dioksid je prirodni mineral i ne izaziva nikakve štetne pojave na koži pa se može koristiti svaki dan. Mnoge su studije pokazale kako čak ni nanočestice cinkovog oksida i titan dioksida ne mogu penetrirati u dublje slojeve epidermisa , niti nema in vivo potvrde kako isti oštećuju DNK.